Derventa

Posao me je doveo u gradić na sjeveru BiH, Derventu. Na jednoj od mnogobrojnih pauza, ušao sam sa kolegama u kafić, meni drag da popijem kafu. 
Naručili smo kafu, a za stolom blizu šanka sjedila je djevojka, i pušila cigaretu. Gledala je u nas, i smješkala se. Prišao sam joj i ponudio je pićem. Pričali smo. Pauza je brzo prošla i morali smo nazad na posao.
Nakon par dana stigla mi je poruka na mobilni telefon sa nepoznatog broja. Pisalo je:”Ćao. Ovdje Zahra. Uzela sam tvoj broj od konobarice. Častio si me pićem. Nadam se da se sećaš?”
Odgovorio sam joj:”Sjećam se.”
Počeli smo da se dopisujemo. Izađem ja sa kolegom na piće nakon posla u Derventu. Uđemo u kafić, naručimo piće. U tom momentu meni stiže poruka od Zebre:”Gdje si? Hajd na piće. Ja sam u picerije Kobra.” Odgovorim joj:”Sa kolegom sam na piću. Doćiću za sat.” Ona mi odgovori da će me čekati.
Nakon sat opet ista poruka od nje. Ja joj opet isto odgovorim. I tako svakih sat od 22:30 h od nje iste poruke, a ja isto odgovorim. A u 22:30 h stiže od nje poruka”Ako hoćeš, dođi odmah, ja više ne mogu da čekam.” Pošto se lokal zatvarao, ja joj napišem:”Eto me, stižem”.
Krenem sa kolegom iz kafane, i kada smo bili na mostu kažem mu odo ja u piceriju Kobru. Uđem u piceriju, popnem se na sprat i vidim Zehru, čeka me. Pozdravim je i izvinim joj se. Ona se nasmeje i kaže:”Zakasnio si na piće, ja te čekam od 18:00 h. Sada zatvaraju.”
Izađemo mi iz picerije i krenemo ulicom. Kaže ona meni:”Ideš sad sa mnom na piće mojoj kući.” Ja joj kažem kako ću u ovoj VRS uniformi, sa dvoglavim orlom na rukavu, ti Bošnjakinja, povratnica u Derventu. Znaš da je devedesetih sranje bilo. Kaže ona meni: “Ne brini ništa.”
Krenem ja sa njom. Dođemo pred kuću, i kontam ja sada će otključati vrata, kad ona zvoni. Otvori vrata dijete. Ona mi kaže da je to njen brat. Uđemo u kuću, kad u dnevnoj otac i majka joj. Predstavi ona mene njima. Tu se sa njima upoznam. Majka joj nosi kafu, stavlja večeru. Otac iznosi rakiju. Nakon pola sata Zahra …procitaj vise na Pusica.com